laminati-glavna
Laminat je višeslojna podna obloga na bazi drveta koja je tokom proizvodnog procesa doživela određena poboljšanja u odnosu na samo drvo. To znači da laminatni pod nije pravo drvo, ali nije baš ni plastika, kako često pojedinci kažu. Laminatni pod se proizvodi od MDF ili HDF ploča, koje su zapravo drvena  vlakna pomešana s lepkom i  presovana pod velikim pritiskom  na visokoj temperaturi. Time se dobijaju sastav visoke gustoće (tvrdoće) i sastav visoke otpornosti na vlagu i vodu, što samo drvo nema.
Zatim se ploče oplemenjuju melaminskim folijama u raznim drvenim dekorima, ali mogu biti i imitacija pločica, kamena i sl.
Laminatni podovi pogodni su za kućnu upotrebu i  za poslovne prostore. U skladu sa prostorom postoje različite KLASE OTPORNOSTI laminata, koje su podijeljene u dve grupe:

-za kućnu upotrebu su klase 21-23
-za poslovne prostore su klase 31-33

U skladu s nekim normama europske zadruge proizvođača laminata, na svakom paketu mora biti vidljivo istaknuta oznaka klase laminata.
Zašto nam je to važno? Zato što veća klasa daje kvalitetniji i dugotrajniji laminat koji je otporniji na habanje nego onaj iz niže klase. Debljina nije toliko važna osim što deblji laminat daje mogućnost kvalitetnije izvedbe utora i pera, pa samim time olakšava montažu i spoj lamelica.
Kod postavljanja laminat bitno je izabrati kvalitetnu podlogu u vidu XPS stiropora (tzv. zeleni stiropor) koji osim topline daje i visoku izolaciju protiv buke, pa je poželjno na spratovima stavljati 5-6 mm. debljine.

//  ELEGANCE LINE // ESSENTIAL LINE // FAMILY LINE // FLAVOUR LINE // OLD STYLE // STRONG LINE // SUPPERIR LINE //

 

ŠTA JE U STVARI LAMINAT?

U širem znacenju, pod laminat spada svaki materijal konstruisan spajanjem dva ili više slojeva razlicitih materijala. Proces stvaranja laminata naziva se laminacija. U uobicajenom znacenju to je umetanje novog izmedu postojecih slojeva (uglavnom plastike) i zaptivanje pomocu toplote i/ili pritiska, najcešce upotrebom razlicitih vrsta lepka.

Švedska kompanija Pergo predstavila je laminatne podne obloge 1984. godine u Evropi. Isto to je ucinila deset godina kasnije u SAD-u i moglo bi se reci da je tržište ovog proizvoda eksplodiralo. Uzimajuci u obzir sve dobre i loše strane ove podloge, ne cudi što je postala najprodavanija podna obloga na svetu i što su mnoge kompanije pocele proizvodnju.

Laminatne podne obloge su mešavine razlicitih materijala, ali u suštini 80 do 90% od ukupnog sastava cini drvo. Tako visok procenat ovim podnim oblogama daje brojne dobre, ali i loše karakteristike drveta. Kao što smo vec pomenuli u uvodu govoreci o procesu laminacije, i laminatne podne obloge dobijaju se presovanjem drvene preradevine na visokim temperaturama uz dodavanje sintetickih smola. (Smole koje se upotrebljavaju kao lepak u proizvodnji drvnih materijala sadrže formaldehid. To je bezbojni gas oštrog mirisa koji nadražuje oci, sluznice i disajne puteve. Medutim, iz razloga što je takoreci upakovan u drvenu plocu, gotovo da se i ne emituje. Takode, primenom sve strožijih zakonskih propisa laminati koji imaju E1 oznaku razreda emisije materija gotovo da i ne sadrže isti.)
Konacan izgled dobijamo lepljenjem cetiri osnovna sloja (u odredenim slucajevima radi se o pet slojeva, o cemu ce biti reci kasnije). Slojevi se pod velikim pritiskom medusobno stapaju. Podlogu dobijenu na taj nacin karakteriše otpornost na razlicitu vrstu uticaja. Pre svega, rec je o otpornosti na mehanicke (neosetljiva je na razne vrste udaraca i ogrebotina), hemijske (nepromenljiva pod uticajem UV zraka) i termicke (otporna na temperature i do 180ºC) uticaje.

 

Slojevi laminata

1. Zaštitni sloj ili pokrivac (overlay) je sloj po kojem hodamo i koji se nanosi na dekorativni sloj (2). Nalik je plastici. Neophodan je da bi osigurao potrebne osobine laminata kao što su cvstoca, otpornost na habanje, svetlost i vlagu. Najcešce se sastoji od lake providne papirne folije natopljene veštackom smolom. Eventualnim dodavanjem odredenih primesa, moguce je povecati otpornost na grebanje. Za takvo nešto se koristi tvrdi mineral korund, ali i aluminijum-oksid, silicijum-karbonid ili melaninska smola. Da bi se dobila potpuna imitacija drveta, postoji mogucnost utiskivanja sitnih i finih nabora i kanala, slicnih onima kakvi se mogu osetiti pod prstima pri dodirivanju prirodnog drveta. Uklapanjem navedenih sitnih udubljenja na foliji sa borama i šarama na drugom, dekorativnom sloju laminata dobija se verna kopija drveta.

2. Dekorativni sloj je ustvari papir na kome je odštampan izabrani dezen. To je ono što laminatu daje izgled i što nam je vidljivo. Postavlja se na gornju stranu treceg sloja – nosive ploce. Na papiru mogu biti odštampani dezeni razlicitih vrsta drveta, mermera ili nekog drugog prirodnog kamena, kao i razne druge dekoracije. Ovaj sloj najcešce i utice na izbor laminata zadovoljavajuci estetske potrebe kupca. Vizuelni efekat je obicno kao kod parketa ili brodskog poda, pa cak i keramickih plocica.

Sam vezni sloj koji se nalazi izmedu nosivog (3) i dekorativnog (2) sloja se najcešce i ne racuna kao zaseban sloj .To je lepak na bazi melanina i poliuretana i služi za spajanje dva navedena sloja (2 i 3).

3. Nosivi sloj predstavljaju razlicite vrste ploca napravljene od drvnih preradevina. Generalno, pojam drvne preradevine obuhvata razlicite proizvode koji nastaju razlaganjem drveta u komadice ili vlakna, te njihovo povezivanje (najcešce presovanjem) uz dodatak lepka odnosno smola. Drvne preradevine su npr. šperploce, vlaknaste ploce srednje gustine (MDF- medium density fibreboard), vlaknaste ploce visoke gustine (HDF – high density fibreboard), presovano drvo i OSB ploce (Oriented Strand Board). Pomenute ploce daju cvrstocu laminatu, ali i osiguravaju dobro prihvatanje na podlogu, kao i stabilnost i otpornost na vlagu. Za proizvodnju laminata, najcešce se koriste HDF ploce (vlaknaste ploce visoke gustine – high density fibreboard). Karakteriše ih homogena struktura, velika cvrstoca na savijanje i visoka otpornost na pritisak. Mnogo manje se koriste MDF ploce (vlaknaste ploce srednje gustine – medium density fibreboard) kao što je šperploca. One su znatno lošije od HDF ploca što se tice samih tehnickih karakteristika. Teži se ka tome da se MDF ploce kao nosivi material vremenom dugorocno istisnu sa tržišta.

4. Balasni sloj se nanosi s donje strane nosivog sloja. Njegov zadatak je da, kako mu i ime kaže, drži ravnotežu u napetosti sa slojevima postavljenim s gornje strane nosivog sloja. Pored toga, štiti laminat od vlage iz podloge. Time sprecava deformisanje koje bi moglo nastati pri upijanju vlage. Sastoji se od papira impregniranog smolom.

Postoje i posebne vrste laminata koje imaju još jedan sloj koji se nalazi izmedu nosivog (3) i dekorativnog(2) sloja. Taj sloj se sastoji od jednog ili više natronskih papira. Te vrste imaju izuzetno otpornu površinu, te se cesto koriste za podove javnih ustanova. Nazivaju se i HPL(High Presure Laminate).

Zavisno od kvaliteta i debljine, laminati su razvrstani u nekoliko klasa za koje postoje oznake na pakovanju. Takođe, postoje i oznake za razlicite razrede opterećenja.